Симболи

Константинов Крст је монограм познат као «Хи-Ро», сачињен по форми од Х (Грчког слова «хи») и Р («ро»), прва два слова Христовог имена у Грчком језику.

Легенда гласи да је управо овај крст император Константин видео на небу на свом путу у Рим код свог савладара и истовремено непријатеља Максентија. Заједно са крстом он је приметио натпис In hoc vinces – «са овим победићеш».    

Према другој легенди он је увидео крст у сану пред битку, при томе император зачуо глас: In hoc signo vinces (са овим знаком победићеш).     

Обе легенде тврде да је управо ово пророчанство преобратило Константина у хришћанство. Он је направио од овог монограма свој амблем, ставећи га на свој лабарум, императорски барјак, уместо орла. Победа код моста Милвијана близу Рима 27 октобра 312 године учинила њега јединственим императором. Након тога био је издат едикт који дозвољавао исповедање хришћанске религије у империји, више није било прогона верника, и овај монограм који хришћани пре тога користили тајно, постао је први општепознати симбол хришћанства, а такође добио широко признање као знак победе и спаса.        

Смисао другог – руничког логотипа «РО». Руна Победе (горњи део крста, «стрелица»). У Словенској традицији руна је један од симбола бога Перуна (Копље Перуна, у Скандинавијској и Немачкој култури – руна Тјур). Руна победе симболизује активну заштиту – то јест напад. Ово је руна дела, руна воље, руна кретања. Чак и графички она стреми напред, и само напред. Руна Гебо – знак равнотеже, хармоније.